Оствалдов закон познат и као закон разблажења повезује степен дисоцијације електролита и константу дисоцијације.

Овај закон је извео Вилхелм Оствалд. По њему при разблаживању раствора смањује се концентрација раствора а расте степен дисоцијације (јер је њихов производ константан).^[2] Закон је уобличен у следећој формули:

{\displaystyle K={\frac {\alpha \,\!^{2}\times c}{1-\alpha \,\!}}}

где је:

{\displaystyle K} – константа дисоцијације

{\displaystyle \alpha \,\!} – степен дисоцијације електролита

{\displaystyle c} – концентрација раствора.

Важно је уочити да је производ, односно количник ове формуле константан. Како је ово случај, смањењем концентрације (разблаживањем) степен дисоцијације ({\displaystyle \alpha \,\!}) мора да расте. Оствалдов закон се примењује за слабе електролите.